Nagle se srece,
naglo i zavrse.




Image and video hosting by TinyPic


Image and video hosting by TinyPic








Image and video hosting by TinyPic
Credits

weebly-counter
lovely you

Postovi


14.09.2013.

163.

Vreme je da ovaj blog dobije drugo ime.
Ime koje ce graditi u godinama koje slede, godinama koje ce proteci kao pesak pusten kroz saku nosen morskim povetarcem.
Godinama provedenim u drugoj zemlji, drugom gradu- u tudjini.
Odlazim i ostavljam sve iza sebe.
Odlazim iz ovog grada koji me nikada nije postovao, grada punog mrznje, zavisti, slomljenih srca i praznih obecanja.
Odlazim od mojih kvazi prijatelja, odlazim od njega, a ponajvise od stare sebe.
Zbogom svima!
Pamticu vas po lepim stvarima, ruzne cu prepustiti proslosti.
Ne treba ziveti u proslosti niti se osvrtati za njom, ne treba je traziti i ponavljati je,  jer joj ionako pridajemo previse paznje i bez svoje volje.
Hvala vam!
Hvala svakom pojedincu koji je na pozitivan ili negativan nacin uticao na mene, na moj zivot i na moje odluke, jer da nije bilo vas nikada ne bih postala osobom kakva sam danas.
Vreme nas razlicito obradi, pa je nekome draze hodati utabanim stazama, a nekome iste krciti i otkrivati novi put.
Za par sati se zavrsava jedno veliko i vazno poglavlje mog zivota.
Koferi su odavno spakovani, stare igre su zavrsene, nove nema smisla zapocinjati, bar ne ovde, bar ne u ovom gradu.
Budite mi zdravi, veseli i pozdravljeni.
Ovo poglavlje cu zavrsiti citatom meni dragog coveka - Balasevica. U pitanju su par stihova iz jedne njegove pesme.
Laku noc dame i gospodo. Eto i ova predstava je zavrsena. Nadam se da ste uzivali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da cemo se jos videti u nekom gradu, na nekoj drugoj predstavi u nekom drugom cirkusu.

Laku noc i zbogom...

06.09.2013.

162.

A sta ako ti ja, sapnem sad neke reci koje nikad nisi ti cuo pre,
koje te probude i podsete da mozda mi poneki put sapnemo sve one reci koje nikad nismo pre govorili?

hajde, spavaj sad- mozda i nadjem te u snu
 

25.08.2013.

161.

nemam tema za pisanje.

Uzivam u poslednjim sedmicama sa svojom porodicom, sa mamom i tatom, bracom malo manje. Tek sada shvatam da je porodica vecna i jedina koja je uvek uz tebe. Svim mojim 'prijateljicama' HVALA, ali porodica je porodica.

Uzivam u sitnicama, poput citanja Gospodara prstenova ili slusanju drum 'n' bassa.

Ne izlazim iz kuce, osim kada bas moram. Dosta mi je praznih ljudi, praznih prica i neispunjenih zivota danasnje mladezi. Svi oni me cine nesretnom, ravnodusnom, bezivotnom. Ne zelim da budem takva! Zelim da zivim ispunjenim zivotom- svaki dan kao da mi je poslednji.

Interesantno je to kako ljudi ocekuju od mene neke stvari koje ja ne zelim, za kojima jednostavno nemam potrebu i to oni ljudi sa kojima sam bila i vise nego dobra, ali jednostavno smo dosli do odredjene granice i presli je. Kako smo je presli, tako su nam i odnosi otisli u vraziju mater.

Ja uvek trpim do jedne granice i oprastam sve gotovo bezuslovno, ali kada se jednom predje ta granica, vise nema povratka. Tada jednostavno spakujem svoje kofere i odlazim zauvek. A pod zauvek mislim da se ne vracam nikada vise, ni pod kojim uslovom. Jer sta se jednom desi- desice se i drugi i treci i cetvrti put a to je vec zacarani krug. 

ne znam kada cu opet nesto nasvrljati ovde, ali hocu :)

...where lifes begins and love never ends!


Noviji postovi | Stariji postovi