163.

Vreme je da ovaj blog dobije drugo ime.
Ime koje ce graditi u godinama koje slede, godinama koje ce proteci kao pesak pusten kroz saku nosen morskim povetarcem.
Godinama provedenim u drugoj zemlji, drugom gradu- u tudjini.
Odlazim i ostavljam sve iza sebe.
Odlazim iz ovog grada koji me nikada nije postovao, grada punog mrznje, zavisti, slomljenih srca i praznih obecanja.
Odlazim od mojih kvazi prijatelja, odlazim od njega, a ponajvise od stare sebe.
Zbogom svima!
Pamticu vas po lepim stvarima, ruzne cu prepustiti proslosti.
Ne treba ziveti u proslosti niti se osvrtati za njom, ne treba je traziti i ponavljati je,  jer joj ionako pridajemo previse paznje i bez svoje volje.
Hvala vam!
Hvala svakom pojedincu koji je na pozitivan ili negativan nacin uticao na mene, na moj zivot i na moje odluke, jer da nije bilo vas nikada ne bih postala osobom kakva sam danas.
Vreme nas razlicito obradi, pa je nekome draze hodati utabanim stazama, a nekome iste krciti i otkrivati novi put.
Za par sati se zavrsava jedno veliko i vazno poglavlje mog zivota.
Koferi su odavno spakovani, stare igre su zavrsene, nove nema smisla zapocinjati, bar ne ovde, bar ne u ovom gradu.
Budite mi zdravi, veseli i pozdravljeni.
Ovo poglavlje cu zavrsiti citatom meni dragog coveka – Balasevica. U pitanju su par stihova iz jedne njegove pesme.
Laku noc dame i gospodo. Eto i ova predstava je zavrsena. Nadam se da ste uzivali u njoj.
Bilo je zadovoljstvo glupirati se za vas sve ove godine.
Nadam se da cemo se jos videti u nekom gradu, na nekoj drugoj predstavi u nekom drugom cirkusu.
[IMG]http://i40.tinypic.com/108irmt.jpg[/IMG]
Laku noc i zbogom…

thestrange
Love? No,I prefer VOTKA!

1 komentar

Komentariši